Настанак теорије
Својом теоријом еволуције Чарлс Дарвин поставио је темеље модерне
биологије. За већину савремених научника теорије о еволуцији су потврђене,
а Чарлс Дарвин један од најзначајнијих научника свих времена.
Посматрајући природу Чарлс Дарвин дошао је до револуционарног сазнања, да
сва
жива бића потичу од једне једине врсте. Својевремено то је била само смела
спекулација. Али, Дарвин је био у праву. Најбољи пример за то су познате
Дарвинове зебе које имају различите кљунове. Неке имају кратак и широк кљун
како би могле да крцкају орахе и семенке, док друге имају дуге танке кљунове
како
би могле са њима да продру дубоко у цветове. Постоје и зебе које имају савијене,
шпицасте или кратке кљунове.
Еволуција кроз прилагођавање животној средини – савремена генетика
потврдила
је Дарвинову тезу. И због тога велики истраживач и сањар, један од проналазача
DNK Џејмс Вотсон (James Watson) каже:
„За мене је Чарлс Дарвин најважнија личност која је икада живела.“
Појам врсте
„О Настанку врста” – Преокрет у модерној биологији
1953. године Џејмс Вотсон и Френсис Крик (Francis Crick) дошли су до открића
које потврђује већину Дарвинових теорија еволуције. За разјашњење
молекуларне
структуре нуклеинских киселина, 1962. њих двојица “поделили” су Нобелову
награду за физиологију и медицину.
„Свака епоха има догађаје који се обележавају, догађај који представља преокрет
у
модерној биологији последњих 200 година, по мени, био је 1859. када је
објављена
Дарвинова књига „О настанку врсте”. Други преокрет догодио се 1953. када је
објављено откриће Вотсона и Крика о структури ДНК“, објашњава Едвард
Озборн
Вилсон (Edward Osborne Wilson) који спада у најпознатије савремене биологије.
Али, између Дарвина и Вотсона и Крика постојао је још неко ко је дао значајан
допринос модерној биологији. То је Дарвинов савременик, аустријски монах
Грегор
Мендел (Gregor Mendel). Он је Дарвину слао резултате до којих је дошао
покушавајући да укрсти
грашак, каже историчар Ернст Петер Фишер (Ernst Peter Fischer).
„Чарлс Дарвин тада још није познавао законе насљеђа. Познато је да је Дарвин
примио један примерак новина у којима су били објављени резултати
истраживања
Грегоре Менделе, и да их није отворио. Значи да му нису били познати закони
насљеђа и он себи није могао да престависмисао механизам насљеђа“.
ДНК
У потрази за новим генима:
Захваљујући Грегору Менделу и Вотсону и Крику, научници су могли да реше
загонетку Дарвинових зеба. Уз помоћ ДНК може се уочити и како се жива бића
преображавају, а њихова спољашњост мења. Наиме, ако се ген активира он
производи одређени протеин у ћелијама.
На пример, ако се активира ген за
протеин БМП4, онда ће кљун зебе бити кратак и широк. Уколико се активира ген
за
протеин калмодулин (Calmodulin), онда ће кљун зебе бити дуг и танак.
Осим тога научници данас знају да еволуција не настаје променом гена, него уз
помоћ различитих укључивања и искључивања гена. Та представа о „генетским
прекидачима“ објашњава и да не постоје специфични „људски гени“. Човек има
21.000 гена, колико има и један миш. Значи да нису потребни нови гени, да би
настале нове врсте, они се само морају другачије комбиновати и активирати.
На том пољу истражује и биолог Кристијане Нислајн-Фолхард (Christiana Nislein-Folhard) која је 1995. године добила Нобелову награду за медицину. Она
упозорава:
„Основна грешка је у томе што људи верују, да када су нешто разумели, онда
могу и да промене. Организам је веома комплексна творевина. Практично не
постоји могућност да се ген циља промени, а да не остану последице.“
• • •
Чарлс Роберт Дарвин и теорија еволуције 