Експедиција
Искрцали су се 1973. године на мало ненастањено острво Дафне Мајор, врх угашеног вулкана, а сам Дарвин тамо никада није крочио. Дафне је стрмо као кров, са стенама свуда око основе и има само једно мало место на спољној страни које је било довољно равно да се подигне шатор.
Њихов циљ, како наводе у својој књизи 40 година еволуције, био је да проучавају зебе из рода Геоспиза – птице које су Дарвину дале прве назнаке о еволуцији путем природне селекције – као и да пробају да реконструишу део њихове еволуционе историје. Али, уместо тога, открили су нешто невероватно.
После неколико година прецизних мерења, Грантови и њихови студенти схватили су да се димензије зеба мењају пред њиховим очима. Њихови кљунови и тела еволуирају и адаптирају се из године у годину, некада спорије, некада веома упадљиво, али из генерације у генерацију. Истраживачи су тако посматрали еволуцију у реалном времену, еволуцију уживо.
Практична примена теорије
Дарвин није сањао да је то могуће. У првом поглављу о пореклу врста он пише док природна селекција делује свуда и увек, „Ми не видимо ништа од тих спорих промена у развоју, све док време не означи проток година“.
Грантови су открили да је Дарвинов процес био моћнији него што је мислио и остали су на острву и даље. Показало се да је Дафне Мајор одлична позорница за посматрање еволуције на делу – довољно велика за стотине зеба, а довољно мала да Грантови, њихови студенти и асистенти могу да прстенују, препознају и измере скоро сваку птицу.
• • •
Чарлс Роберт Дарвин и теорија еволуције 